OK, vise se necu smijati zastitarima. Zasto? Jer da ih je bilo, ne bi me opljackali.
Kao prvo, mozete biti mirni, unatoc pistolju nije bilo nista strasno i nikom se nije nista desilo. Kao drugo, nisu mi ukrali nista jako vazno, tako da sada moram samo malo pokupovati par stvarcica. Ali vise mi ne mozete pisati sms-ove.
Dakle, vracale smo se Silvija i ja navecer kuci, u nasu finu rezidencijalnu cetvrt gdje svaka druga kuca ima zastitara i sto je najbolje bili smo u grupi. Da samo bile same jos bi razumijela da nas napadnu jer smo laka meta, ali opet, kad imas pistolj mozes protiv vise ljudi. I tako stojimo mi pred vratrima nase fine kuce kada nas prode neki auto, zaustavi se i vrati par metara ispod nas. Izadu 2 tipa od 20-22g i pocnu kucati na vrata. Mislila sam da su prijatelji od vlasnika ili nekoga od stanara i vec sam im htjela otkljucati vrata, kada ono jedan pogleda u strazarsku kucicu. Nasa kuca nema zastitara i da ima, ono sto je slijedilo se ne bi dogodilo. Krenu decki natrag prema autu, kada odjednom jedan izvadi veliki srebrni pistolj! Pocnu vikati ¡Dame la plata! ¡Dame su mochilla! i otmu mi ruksak. Dala sam im 10$ sto sam imala u dzepu i rekla da mi je sve ostalo u ruksaku. Jedan mi je zavuko ruku u dzep od jakne ali ne srecu nije napipao fotic. Jedan stariji tip je cijelo vrijeme govorio ¡Tranquilo, tranquilo! i kada su uzeli par stvari su odjurili u auto i pobjegli.
Zapravo mi se cini da je taj tip govorio svojim deckima da se smire a ne nama jer mi se cini da im je ovo bila prva pljacka. Nisu otkrili moj fotic kojeg nisam ni pokusala sakriti, Silviji nisu uzeli torbu koju je drzala u ruci, niti su nas sve pretrazili. Dapace, uzeli su samo oko 50% stvri koje su mogli!
Na srecu, bas sam taj dan odlucila da necu vise nositi putovnicu sa sobom nego kopiju, a i bila mi je u unutarnjem dzepu jakne tako da nisam ostala bez dokumenata. Uzeli su mi ruksak s bocom vode, tajicama, par sitnica koje je lako zamijeniti i, jedino cega mi je stvarno zao - suncane naocale. I da, moj ukradeni mobitel je, koje li ironije, ponovo ukraden. Valjda mu je to sudbina, jadnik :)
Ali ne mogu reci da mi je ovo pokvarilo putovanje ili moje misljenje o Ekvadoru. Jer sljedeci dan se onda dogodi nesto lijepo i sve je opet super.
Kao prvo, mozete biti mirni, unatoc pistolju nije bilo nista strasno i nikom se nije nista desilo. Kao drugo, nisu mi ukrali nista jako vazno, tako da sada moram samo malo pokupovati par stvarcica. Ali vise mi ne mozete pisati sms-ove.
Dakle, vracale smo se Silvija i ja navecer kuci, u nasu finu rezidencijalnu cetvrt gdje svaka druga kuca ima zastitara i sto je najbolje bili smo u grupi. Da samo bile same jos bi razumijela da nas napadnu jer smo laka meta, ali opet, kad imas pistolj mozes protiv vise ljudi. I tako stojimo mi pred vratrima nase fine kuce kada nas prode neki auto, zaustavi se i vrati par metara ispod nas. Izadu 2 tipa od 20-22g i pocnu kucati na vrata. Mislila sam da su prijatelji od vlasnika ili nekoga od stanara i vec sam im htjela otkljucati vrata, kada ono jedan pogleda u strazarsku kucicu. Nasa kuca nema zastitara i da ima, ono sto je slijedilo se ne bi dogodilo. Krenu decki natrag prema autu, kada odjednom jedan izvadi veliki srebrni pistolj! Pocnu vikati ¡Dame la plata! ¡Dame su mochilla! i otmu mi ruksak. Dala sam im 10$ sto sam imala u dzepu i rekla da mi je sve ostalo u ruksaku. Jedan mi je zavuko ruku u dzep od jakne ali ne srecu nije napipao fotic. Jedan stariji tip je cijelo vrijeme govorio ¡Tranquilo, tranquilo! i kada su uzeli par stvari su odjurili u auto i pobjegli.
Zapravo mi se cini da je taj tip govorio svojim deckima da se smire a ne nama jer mi se cini da im je ovo bila prva pljacka. Nisu otkrili moj fotic kojeg nisam ni pokusala sakriti, Silviji nisu uzeli torbu koju je drzala u ruci, niti su nas sve pretrazili. Dapace, uzeli su samo oko 50% stvri koje su mogli!
Na srecu, bas sam taj dan odlucila da necu vise nositi putovnicu sa sobom nego kopiju, a i bila mi je u unutarnjem dzepu jakne tako da nisam ostala bez dokumenata. Uzeli su mi ruksak s bocom vode, tajicama, par sitnica koje je lako zamijeniti i, jedino cega mi je stvarno zao - suncane naocale. I da, moj ukradeni mobitel je, koje li ironije, ponovo ukraden. Valjda mu je to sudbina, jadnik :)
Ali ne mogu reci da mi je ovo pokvarilo putovanje ili moje misljenje o Ekvadoru. Jer sljedeci dan se onda dogodi nesto lijepo i sve je opet super.
3 komentara:
Blago tebi - sada bar u CV-u imas i oruzanu pljacku :)
Cijela prica je jako zgodna, ali najbolja je ipak zadnja recenica. Bravo.
Joj, znas mene - panicar! Naslov me bas uzdrmao ali tekst me smirio. Drago mi je da se dobro zavrsilo i da ti nije poljuljan avanturisticki duh. S pistoljem se nije igrati i nije toga vrijedno, ali ne bi bilo lose da nosis suzavac sa sobom. Za slucaj da se susretnes s nekom zivinom u prasumi, ili tako nesto :-)
p.s. ima tamo kakvih komada? :-D
Hej, Majic!Ekipa se okupila malo nakon dugo vremena kod Robija pa tracamo naveliko i nasiroko..Ispekli smo pizzu i ispijamo fino vino-vise Ribar nije u modi!Gledamo malo i tvoje slikice, stvarno su sarolike,al ces morat pazit da ti iduci put ne maznu fotic:)..jedini prigovor je taj da bi htjeli vidjeti malo vise zabave i ludih provoda na slikama..XXL pozdrav od svih nas!Cuvaj nam se tamo, to je ludi narod!Znas tko pise:)
Objavi komentar